Aranžirane tajne predgrađa. Eric Fischl u Albertini

Eric Fischl Untitled, 1985  Öl auf Polyesterfolie und Papier   © Courtesy des Künstlers und Jablonka Galerie, Köln

Eric Fischl „Untitled“, 1985, Oil on mylar and paper, © Courtesy of the artist and Jablonka Gallery, Cologne

Beč: Albertina nastavlja sa serijom prezentacija savremenih američkih figurativnih umetnika izložbom Erica Fischla „Prijatelji, ljubavnici i druge konstelacije“ koja se na muzejskom programu nalazi do 18 maja. Pre Fischla, fokus je bio upravljen na radove Alexa Katza i Roberta Longa.

Posle uspešne slikarske karijere 1980 – ih koja počinje uljem na platnu „Loš momak“ iz 1981, „edipovskoj drami“ (mlada žena pokazuje svoje genitalije dečaku dok ovaj iza leđa rukom pretura po njenoj tašni, verovatno tražeći novac) i delu koje istoričar umetnosti John Sid naziva „praunukom poznih kupačica Edgara Degasa“, ime Erica Fischla je ponovo isplivalo u prvi plan 2002, doduše u manje prijatnom kontekstu, u glasnom negodovanju oko bronzane skulpture „Žena u padu“ nastale povodom obeležavanja prve godišnjice terorističkog napada na Svetski trgovinski centar. Umetnikova želja da pokaže pravu žrtvu – jednu od mnogobrojnih tragičnih ličnosti koje su smrt pronašle skačući sa prozora zgrada u plamenu – svesno se odlučujući protiv apstrakcija, naišla je na takav otpor javnosti, da je skulptura morala biti uklonjena iz ulaznog hola Rockefeller centra, svega nedelju dana po njenom postavljanju.
Verzija „Žene u padu“ (2007) se, zajedno sa serijom od šesnaest velikoformatnih akvarela „Padajućih figura“ (2001-2006), sada nalazi na izloži u Albertini u prostoriji sa radovima inspirisanim tragedijom koja je pogodila Njujork 11. Septembra 2001. Međutim, ovo nije okosnica postavke „Prijatelji, ljubavnici i druge konstelacije“ koja je posvećena Fischlovim radovima na papiru. Kustoskinja Elsie Laner je odabralasedamdeset radova izvedenih u različitim tehnikama, tako da akvareli, monotipije, bakrorezi, ulja na papiru visokog sjaja, duboka štampa i solarne gravure pokrivaju trideset i pet godina Fischlovog stvaralaštva.

Posetilac ispred petodelnog ulja na glazinu "Critics" iz 1979

Posetilac ispred petodelnog ulja na glazinu „Critics“ iz 1979

Glavni motiv Erica Fischla je bila i ostala ušuškana sredina američkog srednjeklasnog predgrađa koju obrađuje u svojim kompozicijama baziranim na foto dokumentaciji, pa ipak daleko od fotorealizma, približavajući ih efektu zamrznutih filmskih kadrova koji se mogu uporediti sa estetikom Davida Lyncha. Kao proizvod ovog miljea u kome je odrastao, Eric Fischl se bogato koristi motivima iz naoko idilične sredine koju pokazuje u svoj svojoj dualnosti upravljajući fokus na licemerje. U slikarskim kompozicijama koje predstavljaju scene iz svakodnevnog života, poroci, navike i strahovi protagonista isplivavaju na površinu, izvučeni iz tajnovite sigurnosti udobnih domova. Kao zamrznuti momenti iz života srednje klase, Fischlovi likovni narativi su tek nagoveštaji nečega što posmatrač interpretira vođen sopstvenim intuicijom.
Eric Fischl studira na Kalifornijskom institutu za Umetnost u Valensiji (koju je početkom 1960 – ih osnovao Walt Disney) u vreme u kome „slikarstvo još nije zvanično mrtvo, ali je u padu“ (Elsie Laner). Na početku slika apstraktno, kombinujući likovne i tekstualne elemente. Sredinom 1970 – ih počinje da stvara velikoformatne radove, prvo na pergaminu, a potom na glazinu (transparentni papiri; prvi promočiv, drugi nepromočiv), razvijajući autentičan likovni jezik. Crta velike crno – bele figure uljanim bojama – po jednu po papiru na glatkoj uvoštenoj površini koja je praktična za korekturu grešaka, slobodno ih kombinujući u aranžmane koje na podlogu „zakiva“ špenadlama ili tankim ekserima. Fischlove figure stoje u interesantnim dijalozima i nekoliko takvih se mogu videti u Albertini, na primer „Studija mesečara“ i „Kritičari“ (oba rada datiraju iz 1979).
U izložbu je uvršteno i nekoliko bronzanih skulptura nastalih između 1990-2007 .