Beč obeležava 200 godina rođenja Theophila Hansena

Teophil Hansen in WAGNER:WERK

Izložba „Teophil Hansen; Zvezda arhitekture i njegove stambene zgrade na Ringu“ u bečkom WAGNER:WERK-u

435px-Heeresgeschichtliches_Entrance

Ulaz u zgradu Vojnog muzeja u Arsenalu

Dve godine pred veliku proslavu stopedeset godina nastanka Ringstrasse, elegantnog bulevara u prvom bečkom becirku poznatog po velelepnim građevinama nastalim tokom najveće planske urbane rekonstrukcije u novijoj istoriji Evrope, austrijska prestonica obeležava dvestagodišnjicu rođenja danskog arhitekte Theophila Hansena (1813-1891) koji je ostavio trajni pečat na današnji izgled grada.
Po uzoru na svog starijeg brata Petera, gradskog arhitektu Kopenhagena, Hansen se 1835. upisuje na studije arhitekture na danskoj Kraljevskoj akademiji gde se upoznaje sa neoklasicizmom Karla Friedricha Schinkela. Dok većina njegovih studentskih kolega odlazi u Italiju na studijsko putovanje, Theophil Hansen se odlučuje na Atinu koja će na njegovo kasnije stvaralaštvo ostaviti neizbrisiv trag.

Grčka koja je u prvoj polovini 19. veka, tek oslobođena od turske okupacije, mesto je okupljanja umetnika iz čitavog sveta koji žele da izbliza upoznaju antičku kulturnu baštinu, a na poziv bavarskog princa Otta (budućeg kralja Grčke) u Atinu pristižu eksperti koji se predaju rekonstrukciji glavnog grada. Theophil Hansen tu ostvaruje svoje prve značajne projekte u koje spadaju kompletan dizajn atinske Opservatorije, izgradnja nekoliko rezidencija u grčko-vizantijskom stilu, današnji hotel Grande Bretagne na trgu Sintagme, Akademija Nauka (1866), Grčka nacionalna biblioteka (1885), Zappeion (1888) koji je bio centralno mesto održavanja prvih savremenih Olimpijskih igara (1896) i restauracija Lisikratovog spomenika (1845).

Hansenova arhitektonska delatnost u Atini se završava kada kralj, zbog pritiska iz grčkih nacionalističkih krugova 1843. otpušta sve strane umetnike. U zemlji ostaje još par godina nadgledajući radove na građevinama koje je projektovao, dok mu se nije ukazala prilika da započne još jednu blistavu karijeru, ovoga puta u Austriji. Na preporuku grčkog vicekonzula u Beču i jednog od najimućnijih preduzetnika u Austro-ugarskoj barona Georga Simona von Sine (Georgiosa Sinasa, inače rođenog u Nišu), Theophilu Hansenu iz carskog grada stiže ponuda za posao kod jednog od tada najpopularnijih arhitekata, Ludwiga von Förstera.
Radeći za Förstera, Hansen učestvuje u projektovanju stambenih zgrada u neoklasicističkom stilu, kao i nekoliko hotela i crkve Gustava Adolfa u šestom becirku (1847-1849). Realizacijom projekta za zgradu Arsenala, u kome je potpuno samostalno odgovoran za čitavo planiranje Muzeja vojne istorije (Heeresgeschichtliches Museum), Hansen zvanično postaje „zvezda arhitekta“ Beča što ga navodi da se profesionalno osamostali. Pristižu mu mnogobrojne narudžbe koje počinju realizacijom palazza Sine u Veneciji, a nastavljaju se nizom projekata u Austriji, Moravskoj, Rumuniji, Ukrajini i Sloveniji. Treba napomenuti neke od građevina nastalih između 1851-1859: Protestantsku školu na bečkom Karlovom trgu, Lovačku carsku palatu u Hernsteinu, bolnicu u Lvivu, rekonstrukciju i nadogradnju Ruske pravoslavne crkve u Beču, spomenik Franzu Schubertu u bečkom gradskom parku (ali i kompozitorevu grobnicu u becirku Währing), kapelu na protestantskom groblju (takođe u Beču), bolnicu Svete Ane u Brnu i niz privatnih rezidencija na prostorima bivše Austro-Ugarske.

800px-Palais_Ephrussi_Vienna_June_2006_119

Palata Ephrussi

Carskim ukazom Baronu Alexanderu von Bachu (Ministru unutrašnjih poslova) od 20. decembra 1857. o povezivanju centra grada sa nekadašnjim predgrađima, demoliranju fortifikacije i planskoj izgradnji na glasiji, počela je urbana rekonstrukcija Beča koja je po obimu nadmašila obnavljanje Pariza pod baronom Haussmannom. Konkurs je raspisan internacionalno, ali nijedan od rešenja za 45 metara široku i četiri kilometara dugačku ulicu nije usvojen. Zbog toga je zadatak o nacrtu i predlozima za najbolje arhitekte pripao Ludwigu von Försteru čiji je plan usvojen 1. septembra 1859. Jedan od njegovih najjačih aduta je i njegov, u međuvremenu zet, Theophil Hansen.

drinking set with greek engraving_1872for the glass manufacturer J and L Lobmeyr

T. Hansen; Kristalni servis sa grčkom gravurom (1872), dizajn za manufakturu Lobmeyr

Ringstrassee je postao simbol jačanja buržoazije i industrijalista koji su iz novog centra grada rezidencijalno potisnuli plemstvo, te je shodno tome, profesionalna podrška u kreiranju „dobrog ukusa“ postala prioritet. Theophil Hansen je novo-etabliranoj društvenoj i finansijskoj nad-klasi nudio kompletna rešenja: od projektovanja samih zgrada, dizajna fasada, do čitavog enterijera, nameštaja, osvetljenja, servisa i čaša (koje je dizajnirao za čuvenu firmu Lobmajer). Najvelelepniji primeri njegovog „kompletnog umetničkog dela“ su palate familija Ephrussi, Epstein, von Drasche, von Todesco i Nadvojvoda Willhelma i Rudolpha, kao jedinih plemića među bogatom buržoaskom klijentelom. U naglašavanju ojačanog društvenog statusa, urbani dizajn je morao da istakne koliko finansijsku, toliko i kulturnu pozicioniranost nove klase. Ne samo što je projektovao zgradu Berze na Ringu, Hansen je i arhitekta važnih kulturnih zdanja na ovoj trasi: Konzerthausa i Akademije likovnih umetnosti. Međutim, krunom njegovog arhitektonskog podviga smatra se zgrada austrijskog Parlamenta (1883).

U Beču su Teofilu Hansenu, arhitekti koji je grad obeležio sopstvenim „grčkim stilom“ i koji je izvršio veliki uticaj na Ota Vagnera, trenutno posvećene izložbe u Vagner Verk muzeju Poštanske štedionice („Teofil Hansen / Zvezda arhitekture i njegove stambene zgrade u Ringštrase“, do 17.avgusta), na Akademiji likovnih umetnosti („Teofil Hansen; arhitekta i dizajner„.., od 9. Septembra – 10. novembra), MAK-u („Zanatsko umeće Teofila Hansena“, do 13 oktobra) i u Ringturmu („Teofil Hansen, najznačajniji arhitekta Ringštrase“, 6. do. septembra).